UV zračenje i oči

Produženo izlaganje UV zracima može da izazove oštećenje oka, uključujući kataraktu, makularnu degeneraciju,pingueculu, pterygiu, fotofobiju koji mogu da prouzrokuju privremeni gubitak vida.

Nova istraživanja ukazuju da HEV zračenje ili „plavo svetlo“ može povećati dugoročni rizik od makularne degeneracije. Osobe sa niskim nivoom vitamina C u krvnoj plazmi i drugih antioxidanata posebno su pod rizikom od oštećenja mrežnjače HEV zračenjem.

Opasnost ultraviolentnog zračenja za oči

Ultraljubičasto zračenje (skraćeno UV)obuhvata elektromagnetno zračenje sa talasnim dužinama manjim od vidljivog zračenja, ali većim od onih koje imaju meki X-zraci.

Kada se ispituje njegovo delovanje na ljudsko zdravlje i okolinu, ultraljubičasto zračenje se obično deli na UVA (400-315 nm) ili dugotalasno', UVB (315-280 nm) ili srednjetalasno i UVC(<-280 nm) ili kratkotalasno(germicidno).

UVC zraci su zraci najjače energije i mogu biti štetni za kožu i oči, ali srećom ozonski sloj atmosphere blokira sve UVC zrake. Međutim, tanjenje ozonskog omotača potencijalno može da omogući prodiranje UVC zraka do površine Zemlje i izazove ozbiljne zdravstvene probleme.

UVB zraci imaju nešto duže talasne dužine i manju potrošnju energije od UVC zraka.Ove zrake ozonski omotač delimično filtrira ali neki dospeju do površine Zemlje. U malim dozama UVB zračenje stimuliše proizvodnju melanina (pigmenta kože) uzrokujući tamnjenje kože. Međutim, u većim dozama, UVB zraci izazivaju opekotine koje povećavaju rizik od raka kože. UVB zraci takođe izazivaju kožne fleke, bore i druge znake prevremenog starenja kože. UVB zraci mogu, na primer, da uzrokuju pojavu pinguecule i pterigie, odnosno izrasline na površini oka koje mogu postati ružne i izazvati problem rožnjače, kao i iskrivljenu sliku. U visokim kratkoročnim dozama UVB zraci mogu prouzrokovati fotokeratitis, bolno zapaljenje rožnjače. “Sneg slepilo” je zajednički termin za teški fotokeratitis, što uzrokuje privremeni gubitak vida koji obično traje 24-48 sati. Rizik za “sneg slepilo” je najveći na visokim nadmorskim visinama, ali se može pojaviti biilo gde gde ima snega ukoliko ne zaštitite oči naočarima koje blokiraju UVB zrake.

UVA zraci imaju manju energiju od UVB i UVC zraka. Međutim UVA zraci mogu proći kroz rožnjaču i do sočiva i mrežnjače unutar oka. Preterano izlaganje UVA zračenju je povezano sa razvojem pojedinih vrsta katarakte, a istraživanja pokazuju da UVA zraci mogu da igraju ulogu u razvoju makuularne degeneracije. Razni očni problemi su povezani sa preteranim izlagannjem UV zračenju.

Da biste zaštitili oči od štetnog sunčevog zračenja naočare bi trebalo da blokiraju 100% UV zraka i apsorbuju većinu HEV zraka.

Rizici HEV zračenja

HEV zraci, kao što samo ime sugeriiše, high-energy visible (HEV) jesu visoko-energetski vidljivi svetlosni zraci ili “plavo svetlo” . Iako imaju duže talasne dužine (400-500nm) i manju potrošnju energije od UV zraka, oni prodiru duboko u oko i mogu izazvati oštećenja mrežnjače. Prema Evropskoj studiji objavljenoj u oktobru 2008 godine od Archives of Ophthalmology HEV zračenje naročito u kombinaciji sa niskim nivoom vitamina C u krvnoj plazmi i drugih antioksidanata izaziva razvoj makularne degeneracije.

Spoljni faktori rizika

Svako ko provodi dosta vremena napolju izložen je riziku za nastanak problema sa očima od UV zračenja. Rizici oštećenja oka od UV zračenja i izlaganja HEV zracima zavisi od niza faktora, uključujući:

• Geografski položaj – UV nivoi su veći u tropskim oblastima u blizini ekvatora zemlje. Ukoliko ste dalje od ekvatora vaš rizik je manji.
• Nadmorska visina – UV nivoi su veći na većim visinama.
• Vreme dana – UV i HEV nivoi su veći kada je sunce visoko na nebu, obično od 10h – 14h.
• Postavka – UV i HEV nivoi su veći u široko otvorenim prostorima, posebno kada su prisutne visoko reflektujuće površine, poput snega i peska. U stvari, izlaganje UV zracima može biti udvostručeno kada se UV zraci odbijaju od snega. Izlaganje UV zracima je manje verovatno u urbanim sredinama, gde visoke zgrade zaklanjaju ulice.
• Lekovi – neki lekovi kao što su tetraciklini, lekovi na bazi sulfonamide, kontraceptivne pilule, diuretici i lekovi za smirenje mogu da povećaju osetljivost organizma na UV i HEV zračenje.

Iznenađujuće, oblačnost ne utiče značajno na nivo UV zračenja. Vaš rizik od izlaganja UV zracima može da bude prilično visok čak i kada je kiša ili maglovit dan. To je zato što je UV zračenje nevidljiva svetlost i može da prodre kroz oblake.

Deci je potrebnija UV zaštita nego odraslima

Rizik od oštećenja očiju i kože od sunčevog UV zračenja je kumulativno, što znači da opasnost nastavlja da raste kako provodimo vreme na sucu tokom celog života.

Tokom detinjstva se najviše izlažemo UV zračenju.Obzirom da deca provode mnogo više vremena napolju nego odrasli to je veći značaj za decu da zaštite oči od sunca. Takođe, deca su više osetljiva na oštećenja mrežnjače od UV zračenja jer je unutrašnje sočivo kod dece čistije nego kod odraslih što više omogućava UV zracima da prodru duboko u oči. Zato je obavezno da vaše dete zaštiti oči od sunca kvalitetnim naočarima za sunce. Takođe, podstičite dete da nosi kapu za vreme sunčanih dana kako bi dodatno smanjilo izloženost UV zracima.

Sunčane naočare koje štite oči od UV i HEV zraka

Da biste najbolje zaštitili oči od štetnog UV i HEV zračenja uvek nosite kvalitetne sunčane naočare kada ste napolju. Potražite naočare koje blokiraju 100 odsto UV zraka i koje apsorbuju većinu HEV zraka. Vaš optičar vam može pomoći da izaberete najbolje naočare za sunce u zavisnosti od vaše potrebe. Da bi zaštitili osetljivi predeo oko očiju preporučljivo je imati jedne naočare sa velikim staklima ili zaobljene ka licu. U zavisnosti od vaših aktivnosti na otvorenom možda ćete želeti sportske naočare za sunce ili vesele trendi različitih boja.

Za zaštitu od UV zračenja boja stakala nije važna ali za zaštitu od HEV zračenja boja je bitna. Većina stakala koja blokiraju značajnu količinu „plave svetlosti“ su bronzana, bakar ili crvenkasto braon.

Više saveta o naočarima za sunce i UV zračenju

Postoje mnoge zablude vezano za zaštitu od sunca sunčanim naočarima. Imajte na umu sledeće savete:

• Ne blokiraju sve naočare za sunce 100 odsto UV zrake. Ukoliko niste sigurni da naočare za sunce pružaju 100 odsto zaštitu od UV zraka možete pitati vašeg optičara da proveri na instrumentu kao što je spektrofotometar koliko određena stakla na sunčanim naočarima blokiraju UV zrake.
• Ne zaboravite da nosite naočare za sunce čak i kada ste u senci. Iako senka smanjuje izloženost UV zracima vaše oči će i dalje biti izložene UV zracima koji se reflektuju od zgrada, puteva i drugih površina.
• Naočare za sunce su posebno važne u zimskom periodu jer sneg može da reflektuje 80 odsto UV zraka što skoro udvostručuje ukupnu izloženost UV zračenju. Ukoliko skijate odabir adekvatnih naočara za skijanje su od suštinskog značaja za UV zaštitu.
• Čak iako vaša kontaktna sočiva blokiraju UV zrake morate nositi naočare za sunce jer kontaktna sočiva štite samo deo vašeg oka ispod sočiva što znači da UV zraci i dalje mogu da oštete vaše oko.
• Ako imate tamniju kožu i oči i dalje treba da nosite naočare za sunce. Iako vaša tamnija koža može da vam umanji rizik od raka kože zbog UV zračenja rizik od oštećenja očiju i dalje postoji.

Ne treba da se plašite sunčanih dana ili da ne upražnjavate aktivnosti na otvorenom sve dok su vaše oči pravilno zaštićene kvalitetnim sunčanim naočarima i dok je vaša koža pravilno zaštićena od UV zračenja.